О књизи: година / Иза прозора је вечерња улица блистала у светлости празничног осветљења, пахуљасти снег падао је у разнобојним пахуљицама у глатком ритму њена омиљена мелодија - ретро: "Томбе ла неиге", свира у дневној соби, стара Адамо плоча. Музика се стопила у таму собе, обасјана само светлима отмене јелке, подсећајући на недавни дочек Нове године. Срце ми је било весело, и то не само зато што се ближио Божић. Све се развијало у једној хармонији: дуго очекивана усамљеност, угодан ред у кући, који нико није ометао, безбрижан свакодневни ритам, и што је најважније - без нервозне напетости у борби против сопствених унутрашњих контрадикција. Све је као у стара времена.